О књизи: 2017 / "Пробудила се од среће, која ју је испунила до врха и почела да тражи да дође оут. Сањала је о Алексеју. Само из неког разлога није био у униформи, већ у доњем вешу. Осмехнула се, захваљујући Богу на таквом дару, својим уобичајеним покретом опипала папуче испод кревета и лако устала. Дуго није могла да схвати шта се променило у соби њене девојке. Тада сам схватио: она је она сама. Она има осамнаест година, а у суботу Ипатијеви имају бал. Тата ће је одвести у Јекатеринбург возом првом класом. На балу Аљоша мора да јој каже најважније речи. Током валцера, он јој шапуће: „На календару...“ То значи да ће сватови стићи на први снег. Ако се не слаже, претвараће се да није чула. Ако се слажем, морам да одговорим „сачекаћемо“, па су се сложили. Аљоша није знао шта ће бити одговор. И баш јуче је смислила шта ће му рећи на француском: „Јеу тем, мон цхер...“ Изненадиће се!..»